Neko kaže - svinjska mast, a vi čujete – srčani udar, šlog, zapušena arterija, smrt... Tako su nam pričali, a mi smo se svojski potrudili da sve dobro naučimo i primenimo u svakodnevnom životu.
Izbacite svinjsku mast, ona je opasna za zdravlje, koristite suncokretovo ulje, ono je zdravije?!
Tako su rekli, a mi smo im poverovali... Bez i jedne naučne studije koja dokazuje štetnost konzumiranja svinjske masti, a lekovitost rafinisanog, biljnog ulja u ishrani. Vremenom, kako su trajale besomučne kampanje protiv zasićenih masti većina je iz svoje kuhinje izbacila kantice za čuvanje masti i zamenila ih plastičnim bocama sa rafinisanim, biljnim uljem. Naravno, svi su se nadali da ćemo od tada pa nadalje biti oslobođeni bolesti koje donosi „opasna“ svinjska mast – srčanog udara, šloga, ateroskleroze, loše cirkulacije, reume, demencije itd. Svi znamo šta nam se desilo... Svakog dana umiremo „kao muve“ baš od gore pomenutih bolesti, a skoro niko više ne jede svinjsku mast! Bio je star i bolestan, to se podrazumeva, a nekada nije bilo tako. Danas, bolest uzimamo kao nešto prirodno, što ide sa godinama. Kada neko sa svojih dvadeset godina ode kod lekara i žali se na bol u kolenu na primer, lekar će se potruditi da detaljno ispita šta se dešava i potražiće najbolju terapiju u rešavanju problema. Kad imate više od četrdeset i odete kod lekara sa istim problemom, šta će vam najčešće reći? To ide sa godinama! Dobićete neku antireumatsku mast i eventualno „lek“ koji će da prikrije bolove.
Ako pitate da li će vam biti bolje, lekar ako je iskren rećiće – ne. Odete kući, uplašeni, zbunjeni... Pomirite se sa tim da vas boli jer lekar vam je reko da to tako treba (jer starite)! Vi sa užasom pomišljate da ćete verovatno do kraja života trpeti bol jer sada ste ušli u te godine... Kakav osećaj? Onda onako gladni odete da napravite „zdrav“ obrok za sebe jer sada morate više da vodite računa o zdravoj ishrani... Napravićete obrok na biljnom ulju jer vam je lekar savetovao da izbegavate „masnoće“, isti onaj koji vam je rekao da vam nema pomoći.
Vreme je da okrenemo novi list i da se vratimo na staro, kako su nas naše bake nekada hranile
Kako su se ljudi hranili pre industrijske i poljoprivredne revolucije? Kako smo se hranili pre nego što smo postali toliko zbunjeni šta treba da jedemo? Jeli smo prirodnu, zdravu hranu koja se uglavnom pripremala na svinjskoj masti jer je bila lako dostupna, zdrava i jeftina. Svinjsku mast svako sebi može da obezbedi ako živi u prirodnim uslovima kako su nekada živeli naši stari, rafinisano, biljno ulje – ne! Zašto treba da vratimo svinjsku mast u ishranu? Mast se dobija topljenjem masnog tkiva, sala i oporaka svinja. Svinjska mast se stavlja u promet kao domaća svinjska mast i svinjska mast.
Da vidimo u čemu je razlika? Domaća svinjska mast se dobija suvim postupkom topljenja masnog tkiva. Mora biti bele boje ili slabo žućkaste do sive nijanse, a ukus i miris na sveže čvarke. Glatke konzistencije. Po mom mišljenju i ukusu – to je prava svinjska mast. Svinjska mast se dobija vlažnim postupkom, bele je boje, ima miris na kuvano svinjsko meso. Glatke ili zrnaste konzistencije. Možda bolja varijanta za one koji ne vole miris čvaraka.
Kako se dobija svinjska mast i čvarci pogledajte ovde. Bilo bi lepo kada bi uvek u marketima nailazili na ove dve vrste svinjske masti, pa birate po želji i ukusu ali ne... Naravno da industrija hrane mora da umeša svoje prste. Svinjska mast kao i svaka prirodna i prava hrana podložna je kvarenju ako se ne čuva na pravilan način. Da bi se to izbego pribegava se obradi svinjske masti kao što je hidrogenizacija, izbeljivanje, dezodorisanje, dodavanje antioksidanasa (BHT) i emulgatora. Ko bi rekao da još uvek govorimo o hrani, a ne o nekom kozmetičkom proizvodu?! Mora da nam pređe u naviku da čitamo deklaracije proizvoda.
Sastav: svinjska mast, eventualno so i ništa više. Da bi povećali šansu da nađemo pravu svinjsku mast treba da obiđemo više manjih mesara i pijaca na kojima postoji uređen deo gde se prodaju mesni proizvodi i mast jer u lancima supermarekta teško da ćete je naći. Srećni su oni koji imaju kontakt sa selom ili koji sami mogu da naprave domaću svinjsku mast.
Svinje su superheroji u stvaranju vitamina D!
Da stvar bude još komplikovanija ima još jedna stavka o kojoj treba da razmišljamo. Svinjska mast je neprocenjivi izvor vitamina D.
Znamo koliko se u poslednje vreme govori o važnosti ovog vitamina za zdravlje i koliko smo manje - više svi u deficitu sa ovim vitalnim vitaminom jer živimo u neprirodnim uslovima za ljudsku vrstu. Zatočeni smo u stanovima, kancelarijama, zabundani do guše, sa naočarima za sunce, UV zaštitnim faktorima da bi se zaštitili od Sunca i da bi šansu za stvaranje vitamina D sveli na minimum. Više o vitaminu D čitajte ovde. Mi inače nismo baš efikasni u sintetisanju vitamina D ali su zato svinje superheroji kada je reč o stvaranju vitamina D!
Jedna supena kašika masti ima oko 1000 IU vitamina D, to je stvarno neverovatno! Ljudi kada se izlažu Suncu 30 minuta na dan, mogu da stvore svega 100 do 200 IU ovog vitamina.
Vitamin D je liposolubilan vitamin koji se rastvara u mastima i može da se deponuje pod kožom, pa je to jedan od razloga zašto svinje imaju tako razvijeno potkožno masno tkivo. Samo pre nego što veštačke suplemente vitamina D zamenite sa svinjskom masti potrebno je da znate još nešto.
Svinje stvaraju vitamin D u velikim količinama ali samo ako žive u prirodnim uslovima tj. ako žive napolju ili bar većinu vremena provode slobodno šetajući i sunčajući se. Nema vitamina D bez izlaganja Suncu. Nema vitamina D u masti koja je dobijena od svinja koje se industrijski gaje i koje nikada u svom životu ne ugledaju svetlost dana.
Teško je rečima opisati koliko je važno da ljudi ponovo počnu da gaje domaće životinje onako kako se to nekada radilo.
Zašto stalo govorimo o tome kako su naši stari bili zdravi i dugovečni, a mi danas kilavi i bolesni? Eto još jednog razloga – imali su pravu svinjsku mast jer su je dobijali od životinja koje slobodno pasu travu po polju.
Zašto je svinjska mast zdrava?
Trend da se zasićene masti u ishrani izbegavaju počeo je osamdesetih godina prošlog veka sve zahvaljujući velikoj studiji Sedam zemalja koja je „dokazala“ štetnost zasićenih masnoća u ishrani, o tome čitajte ovde. Strah od masnoća u ishrani leži na lažnoj nauci, a svi zajedno osećamo ogromne zdravstvene posledice koje je izbacivanje zasićenih masti donelo sa sobom. Svinjska mast je anatemisana od stručne javnosti zbog toga što u svom sastavu ima puno zasićenih masti koje su označene kao glavni krivac u pojavi srčanih bolesti i bolesti krvnih sudova.
Šta nam je donelo izbacivanje zasićenih masti u ishrani?
Donelo nam je to, da svaki drugi stanovnik naše zemlje danas umire od srčane bolesti... Hajde da pogledamo ovu tabelu
Toliko puta je rečeno ali nije na domet da samo kratko ponovimo koje sve vrste masti postoje – zasićene, mononezasićene i polinezasićene. Zasićene masne kiseline su one koje imaju čvrstu konzistenciju i najstabilniju strukturu. Šta znači kada kažemo da su ove masti najstabilnije? To znači da su molekuli međusobno povezani jednostrukim vezama, koje su veoma stabilne i malo reaktivne sa ostalim molekulima. U praksi to znači da korišćenjem takvih masti postoji najmanja mogućnost da u toku termičke obrade nastanu slobodni radikali i oksidativni stres koji donosi neprocenjivu štetu u normalnom funkcionisanju organizma. Zasićeno u ovom slučaju znači stabilno, sigurno.
Najviše zasićenih masti ima kokosovo ulje i svinjska mast što znači da su najsigurniji za termičku obradu i svakodnevnu konzumaciju i da se toplo preporučuju u LCHF ishrani. Ona priča da su zasićene masti odgovorne za srčane bolesti ne stoji i o tome čitajte u delu o holesterolu i aterosklerozi
Mononezasićene masne kiseline kao što im i ime kaže imaju jednu dvostruku vezu, koja je potencijalno mesto za reaktivnost sa ostalim molekulima. Sve u prirodi teži da iz nestabilnog stanja pređe u stabilno stanje, tako bi svi molekuli masti voleli da iz nestabilnog, reaktivnog stanja pređu u zasićeno, stabilno stanje.
Polinezasićene masne kiseline kao što sada možete da predpostavite imaju više dvostrukih veza koje su veoma reaktivne pa ulja i masti koje imaju obilje ovih masnih kiselina lako oksiduju, užegnu, a u kontaktu sa toplotom stvaraju obilje slobodnih radikala i ostalih produkata oksidacije koje dovode do pojave toksične sredine u organizmu i bolesti.
Zato uopšte nije presudno koliku tačku dimljenja imaju određene masti i ulja već koliko u sastavu poseduju reaktivne veze tj. mono i polinezasićene masne kiseline. Kada se takva ulja izlože visokoj temperaturi neminovno dolazi do burnih reakcija i nastanka slobodnih radikala!
Svinjska mast ima samo 11% polinezasićenih masti dok suncokretovo ulje strašnih 69%! Sve vam je jasno...
Svinjska mast ima najviše mononezasićenih masnih kiselina i zavidan nivo zasićenih masti pa se nalazi na vrlo dobrom drugom mestu odmah iza kokosovog ulja kao najpoželjniji izvor masnoća u ljudskoj ishrani (sve obrnuto od onoga što ste navikli da slušate o masnoćama u ishrani). Obiluje oleinskom kiselinom koja povoljno deluje na zdravlje krvnih sudova, smanjuje rizik od depresije i pojave tumora.
Maslinovo i koksovo ulje su divan izvor zdravih masnoća koje su nam neophodne da bi naš organizam radio „kao podmazan“ ali za mnoge od nas ove vrste masti su skupe. Zato je tu drevna, jeftina, zdrava i ukusna svinjska mast koja ponovo postaje obavezan deo kuhinje modernih kuvara širom sveta.
Ako niste dugo koristili svinjsku mast probajte ponovo i setite se šta znači stvarno uživati u dobrom ukusu jaja, povrća i mesa sa savršenom zlatno - žutom koricom koju samo svinjska mast može da napravi. Napokon, možete biti oslobođeni griže savesti jer sada znate da masti nisu štetne za naše zdravlje već naprotiv, neohodne da bi smo se rešili mnogih modernih bolesti koje su nam donele stare, pogrešne smernice o „zdravoj“ ishrani. Reference:
http://paleoleap.com/eat-animal-fat/ http://www.menshealth.com/nutrition http://www.weedemandreap.com/top-re http://www.foodandwine.com/articles https://authoritynutrition.com/food http://www.myhumblekitchen.com/2011
Komentáře