Homer i Platon so nazivaju božanskom supstancom. Kroz vekove i u svakom delu sveta soli se pripisuju magijske moći. U judizmu i hrišćanstvu so je simbol zaveta između Boga i Jevrema, dok su Rimljani, Grci I Egipćani nudili so kao žrtvu u svojim obredima. Muslimani veruju da ih so štiti od uroka itd. Pre stotinak godina so je bila tako tražena i vredna da se koristila kao zamena za novac. Ima nekih naznaka da ljudi u paleolitu nisu koristili so kakvu znamo danas, već da potreba soli počinje u neolitu kada se razvija poljoprivreda i rudarstvo.
Da li ste znali da divlje životinje ližu stene bogate mineralima (solima)? Svako čeka da dođe na red po svoju porciju soli!
Generalno ljudi kao i životinje mogu da zadovolje svoje potrebe za solju ako jedu meso, ribu, povrće, iznutrice i krv životinja (pod uslovom da se ne znoje previše).
Kada je počeo uzgoj žitarica potreba za solju se naglo povećala jer se nije unosila dovoljno preko životinjskih namirnica.
Koliko mi danas unosimo iznutrica, ribe, morskih plodova i krvi životinja?
Jednostavno, imamo potrebu da solimo hranu ne zbog toga što je tako ukusnije već je u pitanju životno važna supstanca za naše telo. So je poslednjih pedest godina predmet rasprava među naučnicima koji se bave kardiovaskularnim bolestima i hipertenzijom. Iako se priča o dobrobiti smanjenog unosa soli raširila svetom kao naučno i praktično potvrđena stvar, stvarnost je ipak drugačija.
Da li znate da nema ni jeden naučne studije koja nedvosmisleno pokazuje i dokazuje dobrobiti restriktivnog unosa soli na ljudsko zdravlje i lečenje hipertenzije!
Rezultati mnogih studija su kontradiktorni i pod znakom pitanja ali nekako se zapatilo mišljenje da je dobro preporučivati smanjen unos soli naročito osobama koje imaju problem sa visokim krvnim pritiskom.
Došlo je vreme da se okonča rat protiv soli!
Četiri decenije traje kontroverza da li je dobro ili nije, smanjiti unos soli u ishrani i na taj način uticati na učestalost hipertenzije i srčanih bolesti u opštoj populaciji. Za so važi slična priča kao i za holesterol. Sedamdesetih godina prošlog veka naučne studije nisu bile tako sofisticirane, opsežne i napredne kao danas. Eskalacija straha od soli nastala je kada je 1977. godine objavljeno da laboratorija Lewis Dahl (SAD) ima „jasne“ dokaze o tome da hipertenzija i srčane bolesti nastaju zbog velikog unosa soli u ishrani. Oni su davali pacovima ogromne količine soli – ekvivalent, kao kada bi ljudi svaki dan jeli oko 500g natrijuma!
Danas u proseku koristimo oko 3,4g natrijuma na dan ili oko 8,5g soli. Dakle, enormno veilke količine soli kod pacova dovele su do hipertenzije i srčanih bolesti i oni su brže-bolje zaključili da je uzrok ovih bolesti kod ljudi moderna ishrana bogata solju!?
Tu se provlačila i tema kako je u Japanu velika učestalost hipertenzije, pa su se dosetili da i to povežu sa slanom ishranom. Jednostavno, uzeto je u tom trenutku ono što se uklapalo u njihovu priču i to je to. Kakva nauka! Ništa od toga ne bi bilo da ovi rezultati nisu naišli na snažnu podršku Amerčkog Senata, pa je 1980. godine komisija izabrana od strane Senata objavila preporuku da u opštoj populaciji treba smanjiti unos soli za 50 do 85%!
Da li znate šta se dešava kada značajno smanjite unos soli?
Počinju omaglice, nesvestice, loš vid, sluh, nespretnost, padovi, samopovređivanja, smanjenje kognitivnih sposobnosti. Koliko slomljenih kukova, ruku, glava, demencije...
A šta je sa visokim krvnim pritiskom?
Ostao je i dalje visok!!!
Jer so ne izaziva porast krvnog pritiska (ako vam bubrezi rade kako treba).
Ali i dalje se pravimo pametni. Naučna istraživanja su postala mnogo naprednija od tada ali je strah od soli ostao do danas kao i zastarele preporuke koje lekari izgovaraju po navici bez mnogo uplitanja i razmišljanja o tome da li su te preporuke zaista delotvorne u rešavanju problema. Preporuke lekara - nemoj da jedeš slano, jedi više intergalnih žitarica, kreći se i dođi na kontrolu za par meseci.
Vi dođete na kontrolu, pritisak isti ili se povećao!
Šta će vam vaš lekar preporučiti? Da pređete na lekove protiv visokog krvnog pritiska koji se piju doživotno!
Vi zbunjeni, uplašeni... ali svega ste se pridržavali?! I ništa?
Da, jer preporuke ne rade za vas već za farmaceutsku industriju... Da li prihvatate da ste deo prljave igre ili ćete uraditi nešto za sebe? Natrijum je vitalan za održavanje života u svakoj našoj ćeliji. On je primarni mineral u ekstracelularnoj tečnosti u kojoj sve naše ćelije plivaju. Ako nema dovoljno natrujma telo ulazi u stanje štednje vitalnog minerala, a da bi se održao normalan nivo krvnog pritiska dolazi do aktiviranja sistema renin-anginotenzin-aldosteron koji dovodi do zadržavanja natrijuma u telu i povišenje krvnog pritiska.
Hronično povišen nivo renina i aldosterona pojačava insulinsku rezistenciju, doprinosi pojavi metaboličkog sindroma, srčanih bolesti itd.
Istraživanja
„Intersalt“ velika studija objavljena 1988. godine poredila je unos soli tj. natrijuma u ishrani i učestalost hipertenzije u 52 međunarodna zdravstvena centra.
Da li postoji veza između unosa soli i hipertenzije?
Evo šta su izneli kao razultate.
Oni koji su jeli naviše soli 14g na dan, imali su niži srednji arterijski pritisak od stanovništva koje je konzumiralo duplo manje soli 7,2g na dan!
Na neki čudan način ipak je i ova studija označena kao ona koja govori u prilog tome da treba smanjiti unos soli u ishrani? U novijim kohortnim studijama (2004. godine) objavili su da, dugoročno sniženje unosa soli u ishrani može da smanji sistiolni pritisak za 1,1 mmHg, a dijastolni za 0,6 mmHg.
To vam je kao da imate krvni pritisak 120/80mmHg, pa ga smanjite na 119/79mmHg!?
Kakva bespotrebna patnja i izlaganje riziku od poremećaja fine telesne ravnoteže gde so igra veoma, veoma važnu ulogu. Godinu dana ranije (2003.) takođe je urađena kohortna studija koja je objedinila 53 kartkoročne studije vezane za unos soli i hipertenziju - zaključak je bio da ima malo dokaza da je dugoročna restrikcija soli poželjna u opštoj populaciji.
Ko je znatiželjan neka čita naučne studije iz referenci na kraju teksa, a ja ću ovde pomenuti još samo jednu naučnu studiju koja je važna za obolele od dijabetesa. Kohortna studija koja je rađena u Velikoj Britaniji ( Petrie, 1998) pratila je deset godina učestalost i broj smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti kod dijabetičara.
Studiju je pratilo 638 pacijenata. Prosečna starost je bila 64 godine, 56% su bili muškarci, 47% su bili gojazni (BMI preko 30), 45% imalo je kardovaskularne bolesti kao komplikaciju dijabetesa (85% je imalo hipertenziju, a 35% je već imalo infarkt miokarda). Kao reper, praćeno je izlučivanje natrijuma preko urina (24h urin). Oni pacijenti koji su bili na dijeti sa malim unosom soli imali su i manje natrijuma u urinu.
U toku studije umrlo je 175 pacijenata, a 43% uzroka smrti su bile srčane bolesti.
Svi oni su izlučivali manje natrijuma preko urina u odnosu na opštu populaciju (na uobičajenoj ishrani) jer su bili na dijeti sa mali unosom soli! Zaključak studije je bilo sledeći: Pacijenti koji izlučuju manje natrujma preko urina imali su paradoksalno veći mortalitet (smrtni ishod) od kardiovaskularnih bolesti od onih koji u ishrani nisu ograničavali unos soli.
Odnos unosa natrijuma i smrtnosti od srčanih bolesti nije bio u korelaciji sa hipertenzijom! Dakle, dijabetičari koji su na dijeti sa malo soli imaju veći rizik da obole i umru od srčanih bolesti!
Količina konfliktnih istraživanja o soli je zapanjujuća! Toliko vremena, novca, energije se troši da se smanji unos soli u ishrani, a dokaza je tako malo! dr Chris Kresser
Patofiziološki mehanizmi koji mogu biti uključeni u ovu priču su:
- aktivacija sistema renin-anginotenzin-aldosteron (sistem se aktivira kada nivo natrijuma padne u krvi ili kada padne krvni pritisak),
- smanjeni unos natrijuma povećava insulinsku rezistenciju perifernih tkiva (verovatno preko anginotenzina 2),
- raste nivo kateholamina i dolazi do aktivacije simpatikusa.
Svaka stavka za sebe može dovesti do pojačanog razvoja ateroskleroznih procesa u krvnim sudovima što na kraju dovodi do srčanih oboljenja i oboljenja perifernih krvnih sudova. I za kraj, meta analiza (Niles, 1998.) o efektu ograničenog unosa natrijuma u organizmu u opštoj populaciji nedvosmisleno pokazuje da kao posledica smanjenog unosa soli u ishrani dolazi do značajnog povećanja telesne težine, nivoa noradrenalina, holesterola i LDL (jer je telo u stresnoj situaciji).
Zaključak: rezultati ne podržavaju tvrdnju da u opštoj populaciji preventivno treba smanjiti unos natrijuma tj. soli. Postoji nešto što se zove zdrav opseg korišćenja soli i u svetu u poslednja dva veka malo šta se promenilo. Prosečna potrošnja se kreće od 1.5-3 kašičice soli na dan i takva potrošnja nosi najmanji rizik od raznih bolesti. Najmanji rizik od smrti imaju oni koji dnevno izlučuju 4000-5990mg/dan natrijuma što odgovara prosečnom unosu od oko 2-3 kašićice soli na dan. Jedna kafena kašičica soli sadrži oko 2300mg natrijuma.
Kada je opravdano smanjiti unos soli?
Unos soli treba smanjiti kada postoji oštećenje bubrega jer su bubrezi vitalni organ za održavanje ravnoteže soli i vode u telu.
Bubrežna insuficijencija i oštećenje glomerula može dovesti do poteškoća da se izbaci višak natrijuma iz tela. Naravno, mnogo toga zavisi od uzroka bolesti i stepena oštećenja bubrega. Prirodno bubreg je stvoren da može da toleriše veliki raspon unosa soli i da se izbori sa njim bez posledica po zdravlje i povećanja krvnog pritiska. Ko ima sklonost ka bubrežnim kamencima treba da smanji unos soli jer veliko izlučivanje natrijuma može da poveća i izlučivanje kalcijuma iz tela što može doprineti pojavi kamenaca. Ovo se naročito može desiti ako je unos vode neadekvatan i ako je telo hronično dehidrirano (ako ne unosite oko 2L vode na dan).
Neke osobe obolele od hipertenzije mogu biti osetljive na natrijum (so) jer imaju oštećen transportni sistem u bubregu. Mehanizam osetljivosti pojedinaca još nije razjašnjen ali definitivno postoje osobe koje su osetljivije na so od ostatka populacije. Takve osobe dobro reaguju na smanjen unos soli kada je u pitanju regulacija krvnog pritiska.
Kako ćete znati da li ste među njima?
Probajte da smanjite unos soli na mesec dana, pa ako dolazi do značajnog pada pritiska koji je inače bio visok (npr. sa 160/100 padne na 130/80), znači da ste osetljivi na so i da zaista treba da smanjite unos. Ali opet, napominjem takvih ljudi je relativno malo u opštoj populaciji, većina slabo reaguje na smanjeni unos soli i što duže traje neslana dijeta sve je manji uticaj na sniženje krvnog pritiska. Oboleli od osteoporoze mogu imati koristi od smanjenog unosa soli jer se tako sprečava gubitak kalcijuma. Ali treba takođe reći da je verovatno veći krivac neadekvatan unos kalijuma, a ne povećan unos soli kada je u pitanju osteporoza! Unos kalijuma daleko je važniji od unosa natrijuma kada je reč i o kontroli hipertenzije. Evolutivno smo sazdani tako, da možemo da unosimo velike količine kalijuma. U paleolitu smo unosili oko 10.500mg, a danas svega 2.500mg. Ključni mineral za hipertenziju nije višak natrijuma, već nedostatak kalijuma.
Soliti ili ne soliti, pitanje je sad!
Ja ću sa zadovoljstvom da posolim ali samo pravu hranu koja se preporučuje u LCHF ishrani. Kada jedete pravu hranu umesto industrijske kao što su: gotovi obroci, grickalice, hleb, gazirana pića itd. svakako ćete smanjiti unos soli.
Zbog hormonskog efekta insulina neće biti zadržavanja natrujma u organizmu jer će nivo insulina biti nizak, tako da će se pojačano izabcivati natrijum preko urina koji za sobom povlači i vodu (tako da vam ne trebaju nikakvi diuretici da biste se oslobodili viška tečnosti).
LCHF način ishrane je diuretski bar u prvih mesec dana dok se sva zadržana voda u telu ne oslobodi. Zato je važno nadoknaditi vodu ali i so jer u suprotnom imaćete izražene simptome LCHF gripa. Zaboravite na logiku – što više soli jedem biće mi viši krvni pritisak, to je stara, pogrešna, prevaziđena teorija koja je donela više slomnjenih kukova nego što je rešila problem visokog krvnog pritiska!
Logičkim razmišljanjem ne možeš ispraviti čoveka sa pogrešnim mišljenjem, koje on nipošto nije stekao logičkim razmišljanjem Bekon
Reference i naučna istraživanja: http://care.diabetesjournals.org/content http://www.metabolismjournal.com/article http://cjasn.asnjournals.org/content/2/1/151.long http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15829535 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2355812 http://cjasn.asnjournals.org/content/2/1/151 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16431193 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15591486 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PM http://ije.oxfordjournals.org/content/34/5 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9931076 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19713840 http://www.jurology.com/article/S0022-5347 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16772638 http://www.direct-ms.org/pdf/EvolutionPaleolithic/ http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18607145 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18196987 http://www.bmj.com/content/341/bmj.c3691.full http://jama.jamanetwork.com/article.aspx http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21616196 http://www.who.int/dietphysicalactivity/
Comentários