Deo iz emisije Catalyst - LCHF da ili ne? (pogledajte celu emisiju u delu Video)
Glavna funkcija insulina je da gradi masti u organizmu
Ako svaka tri sata unosimo hranu bogatu ugljenim hidratim mi stalno imamo povećan nivo insulina u organizmu. Ugljeni hidrati se pretvaraju u masti, a postojeće masne ćelije nemaju priliku da ispuste masnoću koju poseduju. Mozak to interpretira kao ponovnu glad i posle tri sata postoji taj ponavljajući efekat žudnje za hranom kod osoba koje jedu hranu bogatu ugljenim hidratima.
Ljudi često pomisle kada se prvi put sretnu sa LCHF ishranom da je to visokoproteinska dijeta ali to nije istina.
Nivo insulina se može povećati i kada unosimo puno proteina ali ne i kada unosimo puno masti! Suština ovog procesa je uneti dovoljno masti što će mozgu signalizirati da nema potrebe da pokreće signal za glad. Kada nema konstantnog unosa ugljenih hidrata, nivo insulina je nizak i otvoren je put ka sagorevanju masnog tkiva. Ljudi nemaju ni jednog grama potrebe da unose ugljene hidrate, već imaju potrebu za esencijalnim masnim kiselinama iz masnoća i esencijalnim amino kiselinama iz proteina. Mi imamo divan organ našu jetru koja može da stvori koliko god nam je potrebno glukoze (šećera) za sve metaboličke procese u organizmu.
Neki ljudi nemaju tako efikasnu jetru da stavara dovoljno glukoze (redak poremećaj) ali ima mnogo više ljudi koji ne mogu da tolerišu ugljene hidrate, što se vidi kao centralna, abdominalna gojaznost (oko stomaka), ljudi koji imaju porodičnu istoriju dijabetesa, metaboličkog sindroma i policističnih jajnika.
Što se više masti jede to se više masti sagoreva! To ljudi jako teško prihvataju kao činjenicu.
Najveća briga na LCHF ishrani je da li će doći do ateroskleroze i srčanih bolesti. Naučno je dokazano da na ovom načinu ishrane dolazi do sniženja LDL holesterola i triglecirida, a povećanja HDL holesterola. Što znači da se rizik za srčane bolesti i šlog smanjuje, a ne povećava! Jedno od najsmešnijih razmišljanja je zašto nastaju bolesti srca...
Kad pojedete zasićene masti, one iz creva odlaze direktno u krv i tamo zapušavaju krvne sudove (kao da ne postoji nikakav proces metabolizma i obrade hranljivih materija). Sada se zna da su zasićene masti potrebne za zdravo telo i da nisu štetne.
Dijabetes može da se posmatra kao slom metabolizma ugljenih hidrata.
Ljudi koji loše podnose ugljene hidrate imaju dijabetes, a onda se tradicionalno podvrgavaju dijeti koja je bogata ugljenim hidratima i naravo da im je sve gore!!! Kada neko ne može da vari laktozu (nepodnošenje mlečnog šećera) mi mu kažemo da više ne koristi mleko i mlečne proizvode. Zašto onda dijabetičarima, ljudima koji teško podnose ugljene hidrate govorimo da jedu u obilatim količinama ugljene hidrate!?!?
Ljudi koji ne mogu da stvore puno insulina koji neutrališe ugljene hidrate ne treba da jedu ugljene hidrate.
Preporuka da se jedu sporoapsorbujući ugljeni hidrati ipak na kraju dovode do napornog rada pankreasa, što ponovo nije dobro za dijabetičare i dovodi u pitanje zdrav razum i logiku lekara koji preporučuju takav način ishrane!
Comments