Revolucija ishrane će da obrne naglavačke mnoga verovanja vezana za zdravu hranu!
Današnja tema je ovas i njegovi industrijski oblici Čuli ste mnogo puta da je ovas zdrav i to se uzima kao činjenica koja ne mora da se proverava. Mnogi religijski veruju da je ovas „bogom dana“ žitarica. Skida loš holesterol, smanjuje nivo šećera u krvi, daje osećaj sitosti, ima obilje biljnih vlakana, poboljšava varenje i probavu, izvor vitamina i minerala... Zvuči dobro, zar ne? Pa, da krenemo...
Šta biste radije pojeli za doručak?
Ovas, zob (Avena sativa) je žitarica iz roda skrivenosemenica koja se koristi u ishrani životinja i ljudi. Kao i sve vrste žitarica i ovas imamo danas, takav kakav je, zahvaljujući ljudskom uplitanju. Ovas nekad i sad nije ista biljka, to manje-više važi za sve žitarice.
Šta je prehrambenoj i poljoprivrednoj industriji bitno?
Koliko je žitarica zdrava ili koliki je prinos, otpornost na parazite, štetočine, insekte, buđ, bolesti, vremenske prilike i da li dobro može da se proda. Cilj – profit. Kako doći do cilja? Hibridizacijom, DNK manipulacijom, upotrebom inkseticida, pesticida, herbicida, besomučnom reklamom o zdravoj hrani...uobičajene metode. I to traje i traje dok se ne usvoji kao istina koju niko ne dovodi u pitanje.
Nekako svi znamo da bi ovsenu kašu trebalo da jedemo, ikao ne znamo tačan razlog zašto!
Zemlja na kojoj se sade žitarice je odavno obogaljena, siromašna, jadna, izmučena. Kako je rekao jedan proizvođač organske hrane: „Zemljo moja, obećavam da te više neću trovati“, eh, da je više takvih...
Siromašna zemlja da bi dala prinose koji će zadovoljiti apetite industrije mora da se teroriše tj. prehranjuje veštačkim đubrivima. Ovas se koristi kao „test biljka“ jer izuzetno dobro reaguje na primenu azotnih đubriva. Naravno, pre sadnje semena zemlja mora de se tretira i totalnim herbicidom koji tamani sve pred sobom što se tiče biljnog sveta (zaštita od korova). I posle pet nedelja (ko se pridiržava preporuka o korišćenju herbicida) može da počne sadnja semena. Po našem zakonu seme ovsa obavezno mora da bude zaštićeno do bolesti kao što su trulež, palež, mrežavost, pegavost lista i sl. pa se seme pre sadnje tretira fungicidom kao što je Protokonazol, koji pored zaštite ima i ulogu da podstiče rast bilje. Vau, pa to je zaista odlična vest.
rđa lista ovsa
trulež korena
Ovas postaje otporan na gljivice, a da bi postao otporan i na napade insekta koriste se i inkseticidi sve dok polju ovsa neće da priđe ni jedan živi stvor, sem čoveka naravno, bez koga polje ovsa ne bi ni postojalo. Onda se gleda u nebo u nadi da neće pasti puno kiše dok je toplo vreme jer je ovas izuzetno podložan razvoju mikotoksina ne samo na polju, nego i kada se skladišti u silosima.
Mikotoksini
Istraživači iz Univerziteta u Ajdahu (SAD) pručavali su količine mikotoksina u žitaricama koje se koriste za doručak. Najčešći mikotoksin u žitaricama bio je ohratoksin A (bubrežni kancerogen i neurotokisn). Njihova studija je pokazala da najveći procenat kontaminacije mikotoksinima ima ovas (70%), pa za njim slede pšenica (32%), kukuruz i pirinač (15%).
Kao i većina tokisna i mikotoksini su stabilni na visokoj temperaturi (podnose temperature prerade 176-248 stepeni Celzijusa), tako da ne možete samo kuvanjem uništiti ove toksine. Takođe, mala je razlika između organskog i konvencionalnog ovsa, oba su podložna razvoju mikotoksina.
U samim skaldištima ako se je dovoljno toplo i vlažno dolazi i do lipidne peroksidacije i užeglosti, što stvara povoljnu klimu za razvoji mikroba, koji dovode do razgradnje tako hvaljenih nutritivnih materija u ovsu. Potrebna su dugoročna istraživanja o uticaju mikotoksina na zdravlje, pa ćemo verovatno tek za neku deceniju slušati o tome... Ili možda i nećemo?!
I tako dalje...da ne ulazimo dublje u ovu agro temu.
U svakom slučaju ovas „puca od zdravlja“, a još nije prošao industrijsku obradu da bi ljudi mogli da ga konzumiraju.
Struktura
Ovas ima tvrdu ljusku koja se uklanja da bi bio pogodan za ljudsku ishranu. Ispod ljuske se nalazi sledeća opna od koje dobijamo tz. mekinje i u središtu je endosperm – bogat skrobom, mastima i proteinima (mnogo više nego neke duge žitarice). Tako oljušteno zrno, onda podleže dejstvu vodene pare i visokom pritisku, melje se ili prolazi kroz prese sve u pokušaju da se ovas učini pogodnim za ljudsku ishranu. Koliko truda i posla da se nejestivo učini jestivim! Ovas je bogat masnim kiselinama (6-8%) u odnosu na neke durge žitarice (2-3%), to su uglavnom nezasićene masne kiseline koje lako podležu lipidnoj peroksidaciji zahvaljujući prisustvu enzima lipaze i lipooksigenaze. U netaknutom zrnu masti i enzimi su fizički odvojeni ali kada se zrno podvrgne industrijskoj obradi barijere nestaju i dolazi do reakcije koja rađa ukus užeglosti.
Mašine za obradu ovsa - prirodno, nema šta!
Visoka temperatura uništava termolabilne vitamine kao što su vitamini B kompleksa, a ovas važi kao dobar izvor pomenutih vitamina? Dakle ovas se ponovo pari, pa se ponovo suši da se ne bi ubuđao i onda se melje u različite veličine – pahuljice, griz, brašno i mekinje. Pri presovanju da bi se dobile čuvene pahuljice iz ovsa se oslobađa skrob pa se tako smanjuje vreme kuvanja jer pahuljice postaju delimično želatirane. Da bi ovas bio poželjna hrana skrob mora da se zagreje u prisustvu vode, pri čemu nastaju skrobne granule koje daju kremastu strukturu kaši jer lako upijaju vodu. Ovseno brašno je fino mleveni ovas koji se danas najčešće koristi u gotovim kašicama za bebe. Uf...
Naravno, tu je nezaobilazni ekspandirani ovas, koji se „naduvava“ naglom promenom temperature i pritiska. Skrob postaje želiran, pa pri naglom padu pritiska zrno se naduva. Ove pahuljice se mogu „presvaliči“ veštačkim vitaminima, mineralima, bojama, šećerima, medom, glukozno-frutkoznim sirupom i jestivim kiselinama. Onda se pahuljice naglo hlade da ne bi došlo do kristalizacije šećera. Na kraju, ovaj horor završi u vašem tanjiru ili još gore u tanjiru vaše dece. Pa, prijatno! Uživajte u „zdravoj hrani“...
Reference:
Comentários