Da li smo osuđeni da zauvek kaskamo za modernim svetom? Da li ćemo ikada biti u toku sa dešavanjima ili ćemo kao i do sada od naše medicinske elite dobijati informacije sa zakašnjenjem od deset, dvadeset godina? Previše dugog čekanja za one koji su bolesni... Da li možemo da ubrzamo stvari? Ja želim da verujem da su čuda moguća i želim da verujem da će zastarele preporuke u što skorije vreme postati deo prošlosti. Igrom slučaja u rukama mi se našao „Mediteranski jelovnik 1800kcal“ Kliničkog centra Srbije (Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma) koga koliko sam shvatila, dobijaju oni koji imaju problem sa predijabetesom, dijabetesom 2, gojaznošću, visokim holesterolom, metaboličkim sindromom itd. Sa velikom pažnjom počela sam da čitam preporuke i vrlo brzo mi je postalo jasno da pomenute bolesti ne mogu biti poboljšane već samo pogoršane ovakvim načinom ishrane.
Klikni na slike da ih uveličaš
Ovaj takozvani, Mediteranski jelovnik je zastareo - ograničen na 1800kcal, namirnice se mere u gramima, preporučuje se pet obroka na dan, uz skoro svaki obrok jede se pšenica u nekom obliku, sa 3-4 porcije voća na dan, obaveznim maslinama i maslinovim uljem uz posna mesa, bareno povrće, obrano mleko, biljna ulja i kao šlag na tortu „zdrave hrane“ – margarin!
Klasične preporuke koje smo navikli da slušamo od zdravstvenih radinka poslednjih 30-40 godina, koje su nam donele ekspoloziju gojaznosti, dijabetesa 2 i srčanih bolesti (a, nadali su se da će biti obrnuto). Da odmah naglasim, nije mi cilj da kritikujem rad medicinskih stručnjaka koji stoje iza ovog jelovnika jer verujem da su sastavili najbolji jelovnik koji su znali. Ali toliko novih informacija o ishrani se probija velikom žestinom u celom svetu pa za promenu, Balkan ne mora da bude i u ovome „zadnja rupa na svirali“?
Možemo svi zajedno da radimo na boljem dotoku svežih, naučno dokazanih informacija, sve u cilju zaustavljanja epidemije endokrinih i metaboličkih bolesti koje haraju ovim prostorima. Što bi rekao Đ. Balašević:“Nema ništa ni protiv koga, ja samo imam nešto za nas“.
Onima koji su upućeni u metaboličke principe LCHF ishrane i problem dijabetesa i gojaznosti sve će biti jasno ako samo pogledaju preporučeni jelovnik ali za one koji se prvi put susreću sa ovom temom moram da objasnim nekoliko bitinih činjenica.
1. Zašto je pogrešno brojati kalorije?
Priča o kalorijama je počela 1890. godine. Poljoprivredni hemičar Wilbur Atwater dobio je ideju da malo hrane stavi u mini rernu sa kalorimetrom, spalio je do pepela i izmerio kolika je količina toplote pri tome bila oslobođena. On je te jedinice nazvao kalorijama. Ideja je bila jednostavna – telo je kao peć, ono spaljuje kalorije, ako jedete više nego što možete da spalite dobijaćete na težini, a ako jedete manje gubićete na težini.
Međutim, povećanje ili gubitk težine je više od toga. Vrsta kalorije koju jedemo oderđuje metabolički odgovor na nju (hormonski odgovor) što na kraju određuje da li će se energija osloboditi ili skladištiti u telu. Dr Alfred Pennington je to vrlo lepo objasnio:„Gojaznost nije stvar prejedanja već nemogućnost organizma da koristi ugljene hidrate kao izvor energije. Kalorije nije potrebno ograničavati niti brojati“.
Mnogo puta dokazano na primerima ljudi koji su od ekstremno gojaznih postali zdravi I vitki zahvaljujući visoko kalorijskoj LCHF ishrani, sa velikim unosom masti, a malim unosom ugljenih hidrata. Ipak je naš metabolizam I telo mnogo komplikovanije od mini rerne…
2. Zašto namirnice nije potrebno meriti u gram?
Merenje namirnica u gram je protivprirodno i vređa ljudsko postojanje. Zašto ni jednoj drugoj životinji na ovoj planeti nije potrebna vaga, sat, blender, tablice da bi znali kada i šta treba da jedu? Prirodno je da jedemo prirodnu hranu za našu vrstu, onoliko koliko nam je potrebno da se osetimo sito. Ništa komplikovano...
3. Pet obroka na dan? Zašto? Zato što je to neko rekao, preporučio? Opet, tako protivprirodno. Zar nije lepše jesti kada si gladan? Kada si ti gladan, a ne tvoji ukućani. Naravno da je lepo kada se porodica okupi oko punog stola ali to ne mora da se dešava tri puta na dan, svaki dan.
Jedite samo kada ste gladni. Lako je reći ali teško primeniti jer često jedemo kao da nam je poslednji obrok u životu i zaustavljamo se tek onda kada počne da nas boli želudac. Srećom, patološki apetit umire onda kada počnete da unosite pravu, prirodnu hranu.
4. Uz skoro svaki obrok preporučuje se neka vrsta žitarice?
Sve žitarice, a naročito pšenica i svi njeni oblici (brašna, testenine, hleb, peciva, kus-kus, griz, pivo, kolači, musli itd.) su storgo zabranjeni svima onima koji imaju bilo kakav metabolički poremećaj, a naročito predijabetes, dijabetes 2, metabolički sindrom i gojaznost jer forsira rad pankreasa, izlučivanje insulina, doprinosi pojavi insulinske rezistencije, abdominalne gojzanosti, taloženja sala, zadržavanja natrijuma, visokog arterijskog pritiska itd. Nije prirodno unositi ogromne količine žitarica, a većina ljudi to radi svaki dan. Da li ste ikada videli velika polja žita koja su nikla sama od sebe bez pomoći ljudske ruke (odnosi se i na sve ostale vrste žitarica)? Današnje sorte pšenice su toliko izobličene hibridizacijom da same ne mogu da opstanu u prirodi bez pomoći ljudi i hemikalija – veštačkih đubriva, inkseticida, pesticida itd.
Da stvar bude još gora, pšenica je tokom vremena naučila da se brani od predatora (nas) tako što u sebi ima obilje antinutrijenata (materija koje otežavaju varenje i neopovoljno utiču na imunitet) koji izuzetno loše utiču na one koji jedu pšenicu. Pšenica misli: „Ako me pojedeš, biće ti loše, pa ćeš sledeći put kad budeš gladan uzeti nešto drugo, a ne mene“.
O modernoj pšenici i zdravstvenim posledicama koje izaziva, čitajte više ovde: Recite zbogom pšenici Hleb? Ne hvala. Nova studija o pšenici Kako gluten iz pšenice može da utiče na vaše zdravlje
5. Tri, četiri porcije voća na dan?
Voće? Voće je uvek sinonim za zdravlje, zar ne? Ne! Voće je slatkiš prirode. Bogato voćnim šećerom – fruktozom, sa nešto vitamina, minerala I tečnosti - deluje osvežavajuće. Ali koliko dobijate esencijalnih hranljivih materija (proteina I masti), Nula. (Poznato je da ugljeni hidrati nisu esencijalne hranljive materije tj. ne moramo da ih unosimo putem hrane).
Kada pojedete jabuku na prazan stomak, koliko se osećate sito? Za maksimalno pola sata osetićete rupu u želucu I imaćete neodoljivu potrebu da nešto konkretno pojedete. Fruktoza - voćni šećer podiže nivo glukoze u krvi, oslobađa insulin I vrlo brzo vi dobijate signal da ste gladni jer niste uneli hranljive materije već samo šećer, vodu I nešto vitamina I minerala.
6. Masline i maslinovo ulje
Ako pogledamo ove preporuke možemo da vidimo da je maslina I maslinovo ulje nezaobilazno u ovom jelovniku. Iz kog razloga, da li je ikome jasno ili samo žele da opravdaju ime mediteranske ishrane? Neću valjda da kudim masline i maslinovo ulje?
Pa, hoću... samo da vam obratim pažnju na neke stvari. Uvek mi je bilo čudno kada je reč o maslinama, da njih ne možete da jedete u prirodnom stanju, onako sa drveta. Sirove masline su veoma gorke, opore, teškog ukusa, pa bi bilo vrlo čudno da vidite kako neko u masilnjaku jede plodove sa uživanjem.
Masline postaju pogodne za jelo tek kada se potope u slanu vodu i kada fermentacija odradi svoje (što je najbolja opcija). Fermentisane masline tada postaju izvor dobrih bifido bakterija kao i sva druga fermentisana hrana ali pitanje je šta je sa svim drugim maslinama koje se ne dobijaju prirodnom fermentacijom? Na primer, crne masline koje su konzervirane često mogu da sadrže značajne količine akrilamida. Akrilamid u hrani je javni zdravstveni problem kako saopštava Evropska Agencija za bezbednost hrane (EFSA). EFSA je potvrdila ranije ocene, na osnovu studija na životinjama, da akrilamid u hrani potencijalno povećava rizik od razvoja raka za potrošače u svim starosnim grupama.
Masline I ulje su došle na dobar glas kada je mediteranska ishrana proglašena kao jedna od najzdravijih jer stanovništvo Mediterana manje boluje od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na druge populacione grupe. Brže - bolje ta činjenica je povezana sa ishranom, maslinama, masinovim uljem… Ko je uzeo u obriz način života,
Sunce, vazduh, vodu, manje stresa, religijska opredeljenja (na primer, neke grupe stanovništva Krita pripadaju hrišćanima koji imaju veoma strog post, onaj pravi – ne unose hranu, uopšte). Po tim vrletima sigurno neće uzgajati prasiće I koristiti svinjsku mast, već šta priroda dozvoljava ali to ne znači da sada svi treba da koristimo samo masilnovo ulje kao izvor dobrih masnoća…
Maslinovo ulje je izvor mononezasićenih masnih kiselina I zahvaljujući toj osobini oberučke je prihvaćeno kao zdrava zamena za zasićene, životinjske masti koje su nepravedno proglašene krive za kardiovaskularne bolesti.
Po rečima dr Lawrence Rudela – u naučnom istraživanju koje se sprovodio na majmunima, isti stepen ateroskleroznih procesa razvile su grupe koje su bile hranjene maslinovim uljem (mononezasićenim masnim kiselinama) I one koje su se hranile zasićenim mastima. Zašto? Pa, zato što holesterol I masti ne izazivaju aterosklerozu već drugi uzroci. Čitajte o tome više u poglavlju o holesterolu i aterosklerozi. Dr Kenney koji je dugo vremena proučavao uticaj mediteranske hrane na endolet krvnh sudova utvrdio je nešto zabrinjavajuće, da obilnim unošenjem maslinovog ulja endotel krvnih sudova gubi neke svoje funkcije – kao što je sposobnost arterija da se šire, što se ne dešava unosom drugih preporučenih namirnica iz mediteranskog jelovnika kao što je riba, voće I povrće. Dugoročno, takve promene na endotelu krvnih sudova mogu dovesti do stvaranja tromba. Najzdravija varijanata maslinovog ulja je ekstradevičansko, hladno ceđeno, nerafinisano, a sve “light”, rafinisane varijante I ulje od komina masline nisu ništa bolje od bilo kog drugog biljnog, rafinisanog ulja. Zato, oprez I umereno konzumirajte maslinovo ulje.
7. Posna mesa?
To je nekako uobičajeno, na ono što smo navikli da slušamo poslednjih četrdeset godina. Meso bez kožurice, bez masti… Nema potrebe da se bojimo mesa, a ni masti. Treba da se trudimo da jedemo sve vrste mesa, umereno ali da to bude meso životinja koje slobodno pasu travu I divljač. Oko 2 miliona godina mi jedemo meso! Tek poslednjih 10.000 godina počeli smo da jedemo i žitarice. Jedenje žitarica nam je donelo smanjenje moždane mase, dijabetes, kardovaskularne bolesti, gojaznost, karcinome, osteporozu, kožne probleme i loš imunitet (autoimune bolesti).
Kada jedemo više mesa naš nivo šećera je stabilan ne osciluje kao kada jedemo ugljene hidrate jer meso pre svega ima obilje proteina i masnoća koje vrlo malo utiču na rad pankreasa. Kada jedemo meso imamo više energije, nismo gladni između obroka i nemamo žudnju za grickanjem. Ova činjenica je jako važna za ljude koji boluju od dijabetesa naročito u onim slučajevima kada šećer tokom dana ima velike oscilacije.
Meso nam daje dugotrajni izvor energije pa nam posle obroka nije potrebna šoljica kafe kao kada jedemo ugljene hidrate. Ugljeni hidrati se brzo spaljuju, brzo daju energiju i onda sledi pad – to je ono kada vas uhvati dremež posle obroka. Oni koji imaju žudnju za ugljenim hidratima treba da jedu više mesa! Da li će parče mesa biti prožeto masnim tkivom ili imati kožuricu je tako nebitno jer zasićene, životinjske masti nisu opasne po naše zdravlje ali zato jesu biljna, rafinisana ulja!
8. Biljna ulja I margarin
Dugo godina se favorizovala upotreba biljnih ulja koja su trebala da zamene „opasne“ masnoće u ishrani kao što su životinjske masti (pre svega se misli na svinjsku mast). I došlo je do te zamene vrlo uspešno na radost prehrambene industrije ali na žalost onih koji su ih komzumirali. Biljna ulja koja se najviše koriste u današnjoj ishrani su rafinisana i toplo ceđena. Takvim načinom jeftine prerade dobija se veća količina ulja iz uljarica (suncokreta, repice itd.) ali i nus proizvoda koji izuzetno štete našem zdravlju (oksidovane masne kiseline i ostaci organskih rastvarača, slobodni radikali) jer povećavaju rizik od infarkta, šloga, kancera i autoimunih bolesti.
Uvek birajte nerafinisana I hladno ceđena biljna ulja jer samo takva zadržavaju lekovite osobine. Biljna ulja su lekoviti uzvori esencijalni masnih kiselina koje naše telo ne može da proizvede i koje moramo unositi putem hrane. Ulja sadrže i fitosterole, flavonide, karotenoide, tokoferole važne prirodne antioksidanse koji nas štite od dejstva slobodnih radikala i oksidativnog stresa, smanjuju upalne procese itd. Ovo se ne odnosi na ulja koja najčešče konzumiramo, pa ih je zato potrebno izbegavati – ulje suncokreta, uljane repice, kukuruzno…
Što se tiče magarina to je jedna protivljudska tvorevina, napravljena kao zamena za maslac sa kojim nema baš nikakve dodirne tačke. Naježim se svaki put kada pročitam ili čujem da neko od zdravstvenih radnika preporučuje kao zdravu hranu margarin! Pročitajte kako margarin nastaje I njegov zlokoban sastav. O margarinu čitajte ovde.
9. Obrano mleko?
Industijskom manipulacijm mleka dobijamo vrlo čudan proizvod koji moderni mlekari nazivaju – „sveže mleko“. Znamo svi šta je sveže mleko - ono koje se dobija neposredno nakon muže krava i koje se termički ne obrađuje. Takvo mleko nam je odavno zabranjeno da konzumiramo od bojazni da ne obolimo od tuberkuloze, nekih zoonoza i slično...
Ali takvo mleko je jedino nutitivno bogato i korisno za naš organzam. Kada se mleko podvrgne procesima industrijske obrade kao što su pasterizacija i homogenizacija uništava sve sve dobro ali ostaje mnogo toga lošeg što mi na kraju pijemo i mislimo kako se hranimo zdravo. Još gore je što sa takvim mlekom hranimo i svoju decu! “Light” mlečni proizvodi su jedna monstruozna tvorevina industije hrane stvorena pod okriljem straha od masnoća koja je donela izuzetnu finansijsku korist ovoj industriji.
Da li neko može da objasni kakav je to sir sa 0% mlečne masti ili mleko i jogurt sa 0,5% mlečne masti? Izvlačenjem mlečne masti nešto drugo mora da dođe na njeno mesto, a to je laktoza – mlečni šećer koga ima u mnogo većoj količini u obranim nego punomasnim mlečnim proizvodima.
Naravno, pošto tako obogaljeno mleko ili jogurt nema nikakav ukus, boju i izgled to se sve dotera hemijskim putem, doda se malo skorba (koji vrtoglavo podiže insulin, čak gore od pšenice), malo veštačke arome, konzervansa itd. Da li je normalno da dugotrajno mleko ima rok trajanja mesec dana ili duže? To je mleko, lako kvarljiva roba, čiji je rok trajanja u najboljem slučaju 2 do 3 dana. Jednostavno ako volite mlečne proizvode jedite ih ali čitajte deklaracije, pazite o procentu masnoće i pokušajte da pronađete domaći sir i mleko jer takve namirnice su mnogo kvalitetnije od industrijski. Upoznajte se sa ljudima na lokalnoj pijaci koji imaju dozvolu da prodaju domaće mlečne proizvode i setite se kakav ukus ima pravo mleko, sir, kajmak i ostale đakonije. Zaključak: došlo je vreme da se nešto radikalno menja po pitanju preporuka o zdravoj ishrani jer ako se nešto ubrzo ne promeni bolnice neće biti dovoljno velike da prime sve obolele…
Gojaznost i dijabetes 2 nisu bolesti koje mogu da se leče ishranom bogatom ugljenim hidratima. Svi smo svedoci eksplozije ovih metaboličkih bolesti u poslednjih četrdeset godina, vreme koje se poklapa sa promocijom Mediteranske dijete.
Čitajte na kakvoj lažiranoj studiji stoje temelji Mediteranske ishrane - ovde.
I zašto se u poslednje vreme radikalno menja pogled na holesterol u ishrani, bar u civilizovanom svetu. Kod nas će proći bar još desetak godina, a do tada ko živ-ko mrtav.
Da li ćete biti žrtveno jagnje ili ćete učiniti nešto za sebe?
Nauka dokazuje velike zdravstvene predosti LCHF ishrane, zašto se ne bi uverlili i sami?
Reference:
Naučna istraživanja za dijabetes Naučna istraživanja za gojaznost Naučna istraživanja za aterosklerozu Naučna istraživanja za holesterol
Comments