Ovaj protokol je razvila dr Nataša Campbell McBride iz ličnog iskustva u radu sa hiljadama dece. On se prvenstveno odnosi na dečije psihijatrijske bolesti ali isto važi i za dijabetes 1.
Princip dijete je – zaustaviti „curenje creva“ i izlečiti crevni zid i crevnu floru jer se samo tako mogu očekivati dobri rezultati.
Ovu specifičnu dijetu sa malo ugljenih hidrata prvi u prakis je primenio pedijatar dr Sidney Valentine Haas u prvoj polovini dvadesetog veka. On je sa svojim kolegama proučavao uticaj hrane za celijakiju i druge probavne poremećaje. Rezultate je objavio u knjizi „The Management of Celiac Disease“ (1951.) – Upravljanje celijakijom.
Dijeta koja je bila preporučena prihvaćena je bila svuda u svetu od strane medicinske zajednice ali kada je celijakija definisana kao netolerancija na gluten, informacije iz ove knjige su pale u zaborav!
Ova metoda je ponovo oživela zahvaljujući Elaine Gottschall koja je pomogla hiljadama ljudi koji su patili od Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa, celijakije, divertikuloze, hroničnog proliva...najjače i najdramatičnije promene na bolje imala su deca obolela od psihijatrijskih bolest.
Hrana koja se preporučuje kao uvod u GAPS dijetu, po fazama
Prva faza: Domaće meso i riba obezbeđuju gradivne blokove brzorastućim crevnim ćelijama i imaju umirujuće dejstvo na zid creva. Počinje se obično sa nežnim pilećim mesom i čorbom od cevastih kostiju (koje imaju kosnu srž) i iznutricama.
Želatinozna meka tkiva oko kostiju su jako važna u regeneraciji creva i obavezno ih treba konzumirati. Preko celog dana mogu da se jedu čorbice od kostiju sa začinima kao što je so, biber. U čorbe se može dodati povrće: luk, šargarepa, brokoli, praziluk, karfiol, tikvice, bundeva. Kuvati oko 30minuta. Zabranjeno je vlaknasto povrće – kupus, celer. Ukloniti seme iz tikvice i bundeve.
Kada se povrće dobro skuva da bude mekano dodati jednu kašičicu sitno seckanog belog luka koji je jako važan u vraćanju normalne crevne flore. Uz čorbe može se konzumirati malo prirodnih probiotika – sok od kiselog kupusa (rasol), domaći kefir ili domaći jogurt. Ove domaće probiotike dodavati pažljivo i postpeno.
Prvo jednu do dve kašičice na dan, tako 2-5 dana pa povećavati 3 pa 4 kašičice sve dok se ne dođe do pola šolje na dan. Oni se konzumiraju uz čorbu. Za mlečne proizvode treba prvo ispitati osetljivost, ako nema reakcije (dijareja – proliv) mogu se konzumirati i u većim količinama kao rasol. Između obroka može se piti čaj od nane i đumbira. Druga faza: Sve iz prve faze plus...sirovo, organsko žumance. Povećavati postepeno da uz svaku porciju čorbe ide i jedno žumance. Onda se kasnije uvodi meko kuvano žumance ako se dobro toleriše sirovo. Uvek raditi test osetljivosti jedan dan, ako nema reakcije tj. dijareje. Što više životinjskih masti bolesnik uzima to je oporavak brži (misli se na žumanca i masnoću oko kostiju). U ovoj fazi može se konzumirati i domaći puter.
Treća faza: Sve gore pomenuto plus...zreli avokado, jaja, beli luk. Beli luk se prži sa tri kašike masti na tihoj vatri 30 minuta. Može se dodati kiseli kupus i fermentisani proizvodi.
Četvrta faza: Sve gore pomenuto plus...kuvano meso i kuvano povrće sa par kašika maslinovog ulja (hladno ceđeno, nerafinisano, naravno). Sveže ceđeni sokovi od šargarepe (čist sok bez šagrarepe), par kašika pa postepeno povećavati količinu. Može se razrediti sa vodom ili jogurtom sve do pune šolje na dan. Sokovi se mogu praviti i od celera, zelene salate, nane. Ovi sokovi se piju polako u malim gutljajima na prazan želudac.
Hleb od mlevenih koštunjavih plodova i semenki, jedno parče za početak.
Peta faza: Ako se sve gore pomenute namirnice dobro podnose lagano uvoditi kuvanu jabuku, sirovo povrće (zelenu salatu, tikvice bez semena...kasnije luk, paradajz, kupus, šargarepu itd.) U gore pomenute sveže sokove sada se može dodati i mango, ananas, jabuka i dalje bez agruma (limun, pomorandža, grepfrut).
Šesta faza: Dodati i sirovu jabuku bez ljuske, postepeno uvoditi sirovo voće, med, suvo voće koristiti kao zaslađivač za kolače od brašna (orasi i semenke).
Pacijent se kreće iz faze u fazu u zavisnosti od svoje stolice. Ako nema reakcije poput dijareje ostaje na toj fazi par dana pa prelazi na sledeću. Ako ima dijareju prvo čeka da ona prestane pa onda prelazi na sledeću fazu.
Žitarice, skrob, šećer i sve što se pravi od njih se izbegava najmanje dve godine. Posle 1-1,5 godina može se uvesti malo žitarica bez glutena – proso, heljda, kinoa. Ako nema reakcije može se povećati količina. Njabolja hrana je meso, riba, školjke, jaja, povrće, voće, koštunjavi plodovi, semenke, beli luk, maslinovo ulje. Može uvek jesti samo na prazan stomak (između obroka). U svakom obroku treba da bude puno prirodne masti: meso, puter, kokosovo ulje, svinjska mast, maslinovo ulje. Tada nema žudnje za ugljenim hidratima. Ako se javi dijareja vratiti se samo na kuvano meso, ribu, jaja i kuvano povrće. Kada prođe period prilagođavanja nastavlja se sa konzumacijom sledećih namirnica: - Sve vrste mesa sa kožuricom i masnim tkivom, naročito se preporučuje meso u blizini kostiju - Riba i školjke – sveža i smrznuta - Sve životinjske masti - Iznutrice – jetra, mozak, srce itd. - Jaja (žumance je najbolje jesti sirovo), organska ili slobodno gajenih koka - Sveže povrće –sve sem skrobastog povrća - Voće – plod mora biti zreo. Najbolje je sezonsko voće. - Avokado - Maslac – organski, domaći, neslan - Maslinovo ulje - Himalajska so - Orasi i semenke - Beli luk svaki dan – obnavlja crevnu floru - Sirov med je jedini zaslađivač koji je dopušten Namirnice koje treba izbegavati: - Šećer i sve što sadrži šećer - Melasa, javorov sirup, kukuruzni sirup... - Aspartam u bilo kom obliku (veštački zaslađivač) jak neurotoksin - Slatkiši, kolači, keks, čokolada, sladoled - Sve vrste alkohola - Konzervirana i prerađena hrana - Žitarice – pšenica, raž, ječam, ovas, kukuruz, heljda, proso i svi njihovi proizvodi - hleb, testo, testenine, peciva, pezle, kus-kus, griz, gustin, tapioka...Posle 1,5 godina na dijeti mogu se uvesti male količine bezglutenskih žitarica –proso, heljda, kinoa. - Musli i pahuljice – pune šećera, soli i trans masti - Skrobno povrće – krompir - Mleko – samo organski, fermentisani, domaći proizvodi (kefir, jogurt, sir) - Voćni sokovi (sem ako nisu sveže ceđeni), puni šećera, gljivica i plesni - Mahunarke – pasulj, grašak, boranija, soja - Kafa je snažan iritans sistema za varenje pa je treba maksimalno izbegavati. Izbegavati i jake čajeve, mogu samo blagi i biljni. - Bezalkoholna pića su strogo zabranjena – puni hemikalija i šećera
„Skidanje“ sa GAPS dijete
Dijeta treba da traje 1,5-2 godine. Obično je potrebno oko 6 meseci da se noramlizuju funkcije u organizmu. Pacijenti moraju da imaju potpuno normalnu probavu pre nego što krenu na zabranjenu hranu. Prva zabranjena hrana koja se može jesti je krompir i bezglutenske žitarice. Uvode se male količine i ako se dobro podnose količina može postepeno da se povećava. Nikada se ne može vratiti ishrana bogata šećerima i ugljenim hidratima. Moraju se izgraditi zdrave navike u ishrani koje treba da traju do kraja života. Informacije preuzete sa sajta: www.doctor-natasha.com
Kommentare