Ateroskleroza je glavni krivac za pojavu kardiovaskularnih bolesti (angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar, oboljenje perifernih arterija...) koje su izuzetno raširene u svetu ali i kod nas.
Do, današnjeg dana nije pronađen ni jedan lek koji može da preokrene proces ateroksleroze, pa se pored angioplastike (implantacija stenta u suženi krvni sud) govori jedino o prevenciji koja je usmerena na otklanjanje faktora rizika koji dovode do pojave ateroskleroze.
Koji su to čuveni faktori rizika koji doprinose pojavi ateroskleroze? • Dijabetes melitus – visok šećer u krvi (hiperglikemija) • Hipertenzija (visok krvni pritisak) • Hiperlipidemija (visok nivo holestrola i triglicerida u krvi) • Pušenje cigareta • Pol • Godine života Novootkriveni faktori rizika: • Homocistinemija (povišen nivo amino kiseline homocisteina u krvi) • Povišen CRP (C-reaktivni protein, nespecifični pokazatelj upalnih procesa u organizmu) • Povišen fibrinogen (protein koji igra važnu ulogu u zgrušavanju krvi, ako je povišen povećava se mogućnost nastanka tromba – krvnog ugruška) Neću se mnogo zadržavati na temama koje su već obrađene, samo ćemo ih dotaći...
Dijabetes melitus. Jedan od glavnih krivaca pokretanja ove bolesti je veliki unos ugljenih hidrata u ishrani (hleb, peciva, testenine, krompir, pirinač, slatkiši, sokovi, pivo itd.). Cela suština se vrti oko jedne stvari – konstantno, veliki unos ugljenih hidrata u ishrani (doručak, ručak, večera) izuzetno forsira rad pankreasa, koji mora da oslobađa hormon insulin ne bi li se uklonio višak glukoze (šećera) u krvi.
Insulin ne samo što je nosač glukoze (transportuje glukozu u ćelije) već je i čuvar masnog tkiva. Otuda povezanost gojaznost, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Šta im je zajedničko? Visok insulin u krvi. Zašto oboleli od dijabetesa imaju povećani rizik za kardiovaskularne bolesti tj. ubrzan proces ateroskleroze u svojim krvnim sudovima?
Ne može se reći da je neko dao iscrpno i logično objašnjenje već se taj rizik uzima zdravo za gotovo. Prosto, niko zasigurno ne zna šta se tu dešava ali evo nekih predpostavki...
Kod obolelih od dijabetesa 2 postoji visok nivo insulina u krvi jer su ćelije postale neosetljive na njegovo dejstvo, razvila se tz. insulinska rezistencija. Visok nivo insulina – hiperinsulinemija dovodi do sniženja i onako malih količina vitamina C u organizmu (jer smo jedni od retkih sisara koji u svojoj jetri ne mogu da sintetišu vitamin C već ga samo unosimo hranom, u količinama dovoljnim za puko preživljavanje).
Kakve veze imaju vitamin C i insulin?
Oni se međusobno bore za iste receptore na površini ćelije - više insulina, manje C vitamina, što deluje pogubno na mnoge organe, a naročito za krvne sudove. Vitamin C je apsolutno neophodan u sintezi kolagenih vlakana koja se nalaze u sastavu arterijskog zida. Malo vitamina C dovodi do stvaranja abnormalnog, slabog kolagena. Slab kolagen = krti krvni sudovi. Hipertenzija – visok arterijski pritisak je sledeći faktor rizika Hormon insulin treba posmatrati kao „čuvara“. Čuva energiju tako što ubacuje šećer (glukozu) u ćelije, čuva i omogućava stvaranje masnih naslaga i pored ostalog deluje na bubreg tako što sprečava izlučivanje natrijuma tj. čuva i natrijum.
Zahvaljujući zadržavanju natrijuma u telu javlja se povećani krvni pritisak – hipertenzija (natrijum kao osmocki aktivna čestica povlači za sobom vodu, što dodatno pogoršava stvar). Koliko god da pojedete kuhinjske soli ako imate nizak nivo insulina u telu i ako vam bubrezi dobro rade nikada nećete moći da obolite od visokog krvnog pritiska!
Mišljenje da treba smanjiti unos soli da bi se smanjio i pritisak je isto tako pogrešno kao što se smatra da treba smanjiti unos masnoća u ishrani jer se onda povećava nivo masnoća u krvi. Stvari su mnogo komplikovanije... U svakom slučaju vreme je da se prestane za zastarelom pričom koja vodi u bezizlaznu situaciju...
Stvari će se promeniti kada se na Medicinskom fakultetu bude ozbiljno proučavao uticaj ishrane na ljudsko zdravlje...do pojave takvih, novih lekara možemo samo da pokušamo da spasemo što se spasiti može. Ako ste se decenijama hranili loše i zbog toga oboleli, ne morate da nastavite da radite to do karaja života. Možete umreti od starosti, a ne od bolesti...što trenutno zvuči kao utopija. Kada ste poslednji put čuli da je neko u vašem okruženju umro od strosti? A, od bolesti?
Hiperlipidemija se smatra kada je povišen nivo holesterola (ukupnog i LDLa – „lošeg holesterola“) i triglicerida, a snižen nivo HDLa („dobrog holesterola“) u krvi. Zašto nastaje? Visok holestrol nastaje zbog smanjenog unosa putem hrane! Visoki trigliceridi nastaju zbog ogromne konzumacije ugljenih hidrata koji se deponuju u telu u obliku triglicerida.
Naša jetra stvara holestrol (oko 60%). Da li nešto nije uredu sa jetrom koja stvara tako „užasnu“ stvar kao što je holestrol? Ne, sve je uredu. Holesterol je vitalna materija za organizam. Bez holestrola nema života. Holestrol nije štetan za ljudsko zdravlje ali zato jesu – ugljeni hidrati koji su došli na njegovo mesto u ishrani kada je počela drama oko štetnosti zasićenih masti. Nikada ishranom ne možemo uneti toliko holestrola koliko to može da napravi naša jetra!
Logika – što više jedeš holesterola imaš i veći holestrol u krvi, već odavno se zna da nije tačna...još samo da neko javi svima da smo proteklih četrdeset godina verovali u lažnu „zdravu hranu“.
Pušenje cigareta? Uh, teška tema za sve one koji su zavisnici. Pušenje cigareta u kratkom roku čoveka vodi u zavisnost od nikotina. Isto je kao i kada se neko „navuče“ na bilo koju vrstu droge. Apsolutno nema razlike! Tako da nije reč o „štetnoj navici“ već o zavisnosti.
Niko svesno ne odluči da će postati zavisnik, to se jednostavno desi (a, kada su u pitanju cigarete, to se desi veoma brzo). Često možete da čujete lekare kako kažu – moraš da prestaneš sa pušenjem cigareta ili ti se ne piše dobro... I? Šta onda? Zavisnik od nikotina je „ostavljen na cedilu“. Nije dovoljna muka što je bolestan već sada sam treba da se izbori sa aždajom u sebi „nikotinskim čudovištem“! Čitajte detaljnije ovde.
Pol – muškarci su u većem riziku da obole od ateroskleroze. Nekako, na kraju ispadne da muškarce treba posmatrati kao nežniji pol. Od toga da su spermatozoidi koji nose ženski X hromozom „izdržljiviji i žilaviji“ od onih koji nose Y hromozome za muški pol, do toga da žene definitivno imaju duži životni vek u odnosu na muškarce. Jedan od razloga je i taj što je žena zaštićena dejstvom polnog hormona estrogena od procesa ateroskleroze sve do menopauze.
Šta radi estrogen? Estrogen utiče na nivo lipida u serumu tako što snižava ukupan holestrol i LDL, a povećava HDL. Smanjuje mogućnost stvaranja tromba jer utiče na fibrinolitički sistem i koagulaciju krvi, deluje antioksidativno, podstiče stvaranje azot-monoksida u krvnim sudovima koji dovodi do relaksiranja glatkih mišića i vazodilatacije (širenja krvnih sudova). Sve zajedno deluje kao zaštita od procesa ateroskleroze.
Zato se ženama koje su u menopauzi predlaže hormonska terapija estrogenom da bi se smanjio rizik od nastanka ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti i produžio period blagotvornog delovanja estrogena na krvne sudove. Jednom rečju, estrogen pomaže ženama da žive duže.
Godine života ili kako neki vole da kažu „godina proizvodnje“ je još jedan faktor rizika za nastanak ateroskleroze. Reklo bi se tu nema pomoći. Da, ako aterosklerozu posmatramo kao bolest koja je nezaustavljiva.
Ako u telu nema hiperlipidemije, hipertenzije, dijabetes melitusa, nikotina, bakterija koje cure iz creva, povišenog homocisteina itd. onda nema ni bojazni da ćete ikada u životu dočekati da vam se zapuši neki krvni sud jer jednostavno neće imati šta da pokrene taj proces. Možda vas udari tramvaj, neka kometa ali srčani ili moždani udar – ne, ako pratite low carb ishranu! Šta treba da uradite? Pratite smernice low carb ishrane - Izbacite ili drastično smanjite unos ugljenih hidrata u ishrani na jedan duži period. Svaka ćelija u telu će vam biti zahvalna na tome, što ćete sami i osetiti kao priliv životne energije!
Comments