GAPS dijetu je osmislila dr Natasha Campbell-McBride (neurolog i specijalista ishrane) kao pomoć oboleloj deci od različitih psihijatrijskih i neuroloških bolesti (autizama, hiperaktivnosti, disleksije, dispraksije, šizofrenije, poremećaj pažnje, bipolarnih poremećaja, opeseivno-kompulzivni poremećaja itd.).
dr Natasha Campbell-McBride http://www.doctor-natasha.com/gaps-book.php
Skraćenica GAPS potiče od Gut and Psychology Sindrome – sindrom koji povezuje bolest creva i mozak. Pre nekog vremena ova doktorka je počela da govori kako GAPS dijeta ima odlične rezultate kod dece koja su obolela od dijabetesa 1. Ona tvrdi da su sva deca koja su bila stavljena na ovu dijetu izlečena! Naravno potrebno je sačekati klinička ispitivanja i sve uzeti sa rezervom ali do tada hajde da vidimo o čemu se radi? Princip – svim ovim bolestima pa i dijabetesu tip 1 zajedničko je „curenje creva“ tj. svi oni manje-više imaju problem sa normalnim funkcionisanjem sistema za varenje što vodi u autoimunitet. Crevni zid propušta razne proteine i toksine koje inače ne bi smele da napuste unutrašnjost creva.
Neki od ovih proteina imaju sličnu strukturu kao proteini nekih organa (molekularna mimikrija) i tu nastaje problem. Kada telo prepozna strane proteine stvara antitela koja treba da unište neprijatelja. Zbog pomenute sličnosti u strukturi proteina bivaju napadnute i neke naše ćelije kao što su ćelije pankreasa, tiroidne žlezde, nervi, zglobovi, creva...
Kako da zaustavimo to curenje iz creva?
Jer kada to učinimo, neće više biti stranih protiena, kao ni autoantitela, imuni sistem će se smiriti, a pankreas regenerisati jer on ima moć regeneracije kao skoro sve ćelije u našem telu. Odgovor je specifična ishrana.
Ishrana koja ne može učiniti neko zlo kao što to može učiniti neko novonastalo farmaceutsko „čudo“ali može pomoći i može dati nadu da je moguće staviti pod kontrolu i normalno živeti sa dijabetesom tip 1!
Od čega prvo da krenemo?
Od nasledstva, ali ne onog na šta ste obično navikli da odgovarate kada vas neko pita – da li je bilo ovih bolesti u vašoj užoj ili široj porodici?
Ne, ovde se isključivo radi o majci.
Koja pitanja dr Nataša postavlja majkama svojih malih pacijenata? Na kakvoj ste vi ishrani bili kao dete – veštačkoj ili prirodnoj ishrani? Većina današnjih mama koje imaju mlađu decu rođene su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka kada je bilo veoma moderno hraniti decu mlečnim formulama.
Deca koja su hranjena mlečnim formulama imaju drugačiju crevnu floru u odnosu na decu koja su sisala majčino mleko.
Deca koja nisu napravila dobru crevnu floru bar nekoliko puta u prvim godinama života imaju infekcije koje zahtevaju terapiju antibioticima koji dalje pogoršavaju stanje već loše crevne flore. Onda dolazi pubertet i nešto kasnije kontraceptivne pilule koje imaju razarajući efekat na crevnu floru. Jedna od glavnih uloga dobrih crevnih bakterija je da nas štiti od oportunističkih bakterija u crevima kojih ima oko 500 različitih vrsta.
Oportunisti su one bakterije koje nam u principu ne smetaju dok su u malom broju. Problem nastaje kada se unište „dobri momci“ onda ostaje dovoljno mesta na crevnom zidu da počne širenje „loših momaka – oportunista“ koji u novonastaloj atmosferi postaju patogeni i izazivaju bolest.
Moderna ishrana sa obiljem ugljenih hidrata je idealna za ubijanje dobrih i bujanje loših bakterija. Tako je moderna mama veoma ugrožena po pitanju zdravlja creva.
Dr Nataša je utvrdila da skoro 100% majki obolele dece, ima neki od poremećaja crevne flore. Najčešći simptomi majke su: digestivni problemi, PMS, alergije, autoimunitet, hroničan umor, glavobolje, problemi sa kožom itd. Beba kada se rodi ima sterilna creva koja se naseljavaju bakterijama već u prvim satima posle rođenja. Prvih dvadesetak dana naseljavaju se mikrobi u crevima koji će imati veoma važnu ulogu u imunitetu osobe. Odakle dolazi ta crevna flora? Od majke. Zato je veoma važno da ona ima normalnu crevnu floru koju preko mleka može preneti detetu. Crevna flora nije samo bitna za apsorpciju hranljivih materija iz hrane već ona aktivno sintetiše i vitamin K (bitan za koagulaciju krvi), pantotensku kiselinu, folnu kiselinu, vitamine B1,2,3,6,12 i određene aminokiseline. Većina dece koja boluju od psihijatrijskih bolesti i dijabetesa 1 su bleda i anemična, nije ni čudo kada su gore pomenuti vitamini veoma važni za normalno stvaranje krvnih elemenata.
Najčešće patogene bakterije koje su nađene u crevima ove dece su: Actinomyces spp., Micobacterium spp., patogeni oblici E. Coli, Corynebacterium spp., Candida albicans, Clostridia spp. – sve one troše hranljive materije i gvožđe iz hrane za svoj rast pa deca postaju anemična, a često i neuhranjena. Da bi izlečili anemiju prvo moraju da izleče crevnu floru. Dobra crevna flora je desna ruka našeg imuniteta jer obezbeđuje proizvodnju imunih ćelija i imunoglobulina. Kada dođe do disbalansa između T1 i T2 ćelija našeg imuiteta, T1 ćeijama opada broj dok T2 ćelijam broj raste što rezultira preteranim imunim odgovorom na nadražaje iz životne sredine tj. javlja se autoimunitet. Često je u crevima obolele dece prisutna Candida albicans i Clostidia spp. – kada ove bakterije i gljivice vare hranu javlja se velika produkcija toksičnih supstanci koje se apsorbuju u krvotok, prolaze krvno-moždanu barijeru, utiču na mozak ali i na sve druge organe u telu izazivajući razne psihičke i fizičke smetnje. Umesto da sistem za varenje bude izvor hranljivih materija on postaje izvor toksina i otrova!
U slučaju dijabetesa ovi toksini napadaju beta ćelije pankreasa koje luče hormon insulin i dovode do teškog oštećenja. Dobra vest je da su ove ćelije ipak sposobne za regeneraciju ako se ispune svi uslovi tj. kada prestane dotok otrova i toksina iz creva. Po rečima dr Nataše što je dete mlađe i što bolest kraće traje to se lakše i brže leči!
Dr Nataša napominje i to da osoba koja počne da se pridržava GAPS dijete treba da nastavi da uzima insulin jer je on najbolji regenerator pankreasa. Naravno, stalno treba proveravati nivo glukoze u krvi pre svakog davanja insulina da ne bi došlo do opasne hipoglikemije jer je na ovoj dijeti potreba za insulinom u mnogome smanjena.
Po rečima dr Nataše, desetogodišnji dečak kome je dijagnostikovan dijabetes 1 kada je imao tri godine, trebalo bi da se u potpunosti oporavi za par godina!
Reference: